Рођен је 1905. године у Загребу, у породици правника Гвида Соретића. Романова мајка Херта потицала је из породице француског архитекте Хермана Болеа, градитеља и обновитеља Штросмајеровог Загреба, као и низа сакралних и профаних објеката у другим градовима, чији ће се уметнички утицај значајно одразити на малог Романа. Породица Соретић настанила се у Руми 1906. године. Школовање започето у Руми и прекинуто Првим Светским ратом, Роман наставља у Загребу где му је ликовна интересовања продубио наставник цртања Миховил Крушлин. По завршетку рата, 1919. године Роман се уписује у трећи разред тадашње Гимназије у Руми. Правни факултет у Загребу уписује 1923. године, а студије завршава 1928. године, брани докторат, жени се и враћа у Руму. Поред посвећености послу, бави се музиком и интензивно слика. Његова ликовна интересовања у смислу техника и мотива су врло широка. Од оснивања Музичке школе у Руми, 1948. године, предавао је виолину као хонорарни наставник, одгајивши велики број талентованих младих виолиниста. На пољу сликарског рада слика углавном пејзаже. Оснивањем Уметничке колоније "Борковац" у Руми почиње Романов излазак из сликарске анонимности. Излагао је на 5 самосталних и преко 30 групних изложби у земљи и иностранству. У Завичајном музеју у Руми установљен је Легат др Романа Соретића.

Рођен је у свештеничкој породици у сремском селу Баноштору, 5. марта 1907. године. Он је у Руми, где је његов отац Бранко био професор, а једно време и директор гимназије, провео малдалачке дане, ту се, у Румској гимназији школовао и стекао прва музичка искуства. У јесен 1925. године Жарко се, као свршени матурант Румске гимназије, нашао у Београду и уписао Филозофски факултет, где је студирао српски језик и књижевност. Дипломирао је тек 1937. године, јер је упоредо са студијама почео и да пева. Све више је певао, па се временом сасвим посветио певању. На једној студентској приредби "запазио" га је Стеван Христић. Тако је почела једна дуга и плодна уметничка каријера оперског певача. Бројне су басовске роле (око 60) које је певао у различитим операма, на оперској сцени Народног позоришта у Београду и у многим другим градовима у земљи и иностранству. Жарко Цвејић је умро 27. фебруара 1994. године и сахрањен је у Београду, на Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана.

Рођен је 1935. године у Осијеку. Ликовни и књижевни критичар и есејиста. Живи и ствара у Новом Саду.

Рођен је у Руми 17. децембра 1907. године, од оца Василија Дреновца, румског ћурчије и мајке Јелене, рођене Петровић. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Руми, а богословију 1929. године у Сремским Карловцима. По завршетку Другог Светског рата кратко је био уредник Издавачког предузећа "Просвета", а затим као уредник Литерарног одељења Радио Београда, на ком положају је 1964. године и пензионисан. Са првим песмама јавио се још као ђак Реалне гимназије у Руми, а прве песме је објавио као ђак Карловачке богословије у београдском "Венцу", затим загребачкој "Младости" и суботичком "Књижевном северу". Сарађивао је са бројним часописима и листовима. Издао је збирке песама за децу: "Рођендан", "Ђаци весељаци", "Враголије", "Чудна шума"... Написао је књиге "Српска епопеја" и "Ми долазимо", роман "Пукотина", поему "Повратак", збирку приповедака "Укус живота", мемоарску књигу "Од олтара до револуционара", разговоре с нашим књижевницима "Писци говоре"... И поред тога што је писао прозу, остаће упамћен пре свега као песник. Умро је 12. јуна 1996. године у Београду.