• Почетна
  • О нама
    • Некад...
    • Данас
      • Услови рада
      • Смерови
      • Настава
    • Наставно особље
      • Српски
      • Енглески
      • Руски
      • Латински
      • Социологија
      • Психологија
      • Филозофија
      • Историја
      • Географија
      • Биологија
      • Математика
      • Музичка култура
      • Физика
      • Хемија
      • Рачунарство и информатика
      • Ликовна култура
      • Физичко васпитање
      • Веронаука
      • Грађанско васпитање
      • Устав и права грађана
    • Ученици
      • Вуковци
      • Знаменити ученици
      • Све генерације ученика
    • Стручни сарадници
    • Ваннаставно особље
    • Акти
    • Контакт
  • Галерија
  • Питали сте
  • Каталог
  • 100 година гимназиje
    • Промоција Споменице
    • Изложба 100 година
    • Свечана Академија
  • Школске активности
  • Екскурзије
  • Ваншколске активности
  • Корисни линкови
  • Конкурси
Култура
  • Градска библиотека у Руми
  • Културни центар
  • Завичајни музеј
Број посета
Број прегледа чланка : 770087
Банер
Банер
Банер
Банер
О нама Ученици

Знаменити ученици Гимназије

Недељковић Драган

ПДФ | Штампа | Eл. пошта

alt

Рођен је 02. 08. 1925. године у Равњу (Мачва), а основну школу и гимназију завршио у Руми, одакле су му родитељи и преци. Универзитетске славистичке студије завршио је у Београду, где је, као слависта и компаратиста, остварио универзитетску каријеру. На Сорбони је студирао упоредну и француску књижевност. Докторирао 1957. године на Универзитету у Стразбуру, а на Универзитету у Бордоу стекао је француски државни докторат. Био је редован професор Универзитета у Београду, професор Универзитета у Нансију и професор по позиву на Сорбони, у Стразбуру и у Бордоу. Основао је катедру за српски језик, књижевност и цивилизацију на Универзитету у Стразбуру (1955) и на Сорбони (1969. до 1972). У домаћим и страним научним часописима објавио је око 400 стручних или научних радова, као и петнаестак књига. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности, као и Европске академије наука, књижевности и уметности, чије је седиште у Паризу. Преминуо је у Београду 05. 06. 2015. године.

.
 

Соретић Роман

ПДФ | Штампа | Eл. пошта

Рођен је 1905. године у Загребу, у породици правника Гвида Соретића. Романова мајка Херта потицала је из породице француског архитекте Хермана Болеа, градитеља и обновитеља Штросмајеровог Загреба, као и низа сакралних и профаних објеката у другим градовима, чији ће се уметнички утицај значајно одразити на малог Романа. Породица Соретић настанила се у Руми 1906. године. Школовање започето у Руми и прекинуто Првим Светским ратом, Роман наставља у Загребу где му је ликовна интересовања продубио наставник цртања Миховил Крушлин. По завршетку рата, 1919. године Роман се уписује у трећи разред тадашње Гимназије у Руми. Правни факултет у Загребу уписује 1923. године, а студије завршава 1928. године, брани докторат, жени се и враћа у Руму. Поред посвећености послу, бави се музиком и интензивно слика. Његова ликовна интересовања у смислу техника и мотива су врло широка. Од оснивања Музичке школе у Руми, 1948. године, предавао је виолину као хонорарни наставник, одгајивши велики број талентованих младих виолиниста. На пољу сликарског рада слика углавном пејзаже. Оснивањем Уметничке колоније "Борковац" у Руми почиње Романов излазак из сликарске анонимности. Излагао је на 5 самосталних и преко 30 групних изложби у земљи и иностранству. У Завичајном музеју у Руми установљен је Легат др Романа Соретића.

.
 

Цвејић Жарко

ПДФ | Штампа | Eл. пошта

Рођен је у свештеничкој породици у сремском селу Баноштору, 5. марта 1907. године. Он је у Руми, где је његов отац Бранко био професор, а једно време и директор гимназије, провео малдалачке дане, ту се, у Румској гимназији школовао и стекао прва музичка искуства. У јесен 1925. године Жарко се, као свршени матурант Румске гимназије, нашао у Београду и уписао Филозофски факултет, где је студирао српски језик и књижевност. Дипломирао је тек 1937. године, јер је упоредо са студијама почео и да пева. Све више је певао, па се временом сасвим посветио певању. На једној студентској приредби "запазио" га је Стеван Христић. Тако је почела једна дуга и плодна уметничка каријера оперског певача. Бројне су басовске роле (око 60) које је певао у различитим операма, на оперској сцени Народног позоришта у Београду и у многим другим градовима у земљи и иностранству. Жарко Цвејић је умро 27. фебруара 1994. године и сахрањен је у Београду, на Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана.

.
 

Ређеп Драшко

ПДФ | Штампа | Eл. пошта

alt

Рођен је 1935. године у Осијеку. Ликовни и књижевни критичар и есејиста. Живи и ствара у Новом Саду.

.
 

Дреновац Никола

ПДФ | Штампа | Eл. пошта

Рођен је у Руми 17. децембра 1907. године, од оца Василија Дреновца, румског ћурчије и мајке Јелене, рођене Петровић. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Руми, а богословију 1929. године у Сремским Карловцима. По завршетку Другог Светског рата кратко је био уредник Издавачког предузећа "Просвета", а затим као уредник Литерарног одељења Радио Београда, на ком положају је 1964. године и пензионисан. Са првим песмама јавио се још као ђак Реалне гимназије у Руми, а прве песме је објавио као ђак Карловачке богословије у београдском "Венцу", затим загребачкој "Младости" и суботичком "Књижевном северу". Сарађивао је са бројним часописима и листовима. Издао је збирке песама за децу: "Рођендан", "Ђаци весељаци", "Враголије", "Чудна шума"... Написао је књиге "Српска епопеја" и "Ми долазимо", роман "Пукотина", поему "Повратак", збирку приповедака "Укус живота", мемоарску књигу "Од олтара до револуционара", разговоре с нашим књижевницима "Писци говоре"... И поред тога што је писао прозу, остаће упамћен пре свега као песник. Умро је 12. јуна 1996. године у Београду.

.
 
Још чланака...
  • Јовичић Јован
  • Јанковић Сава
  • Милин Лазар
  • Николајевић Миливој

<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Гимназија "Стеван Пузић".
Сва права заджана.