• ''Чаробњак никада не касни, нити дође сувише рано. Он стиже управо онда када то пожели.''

Једног летњег поподнева раних 1930.-их Џон Роналд Толкин, професор на Оксфорду, прегледао је есеје својих студената. Наишавши на један празан лист међу радовима ученика написао је реченицу, први ред књиге која ће му отворити врата славе. ''У једној рупи на земљи живео је Хобит.'' У том тренутку Толкин није ни знао шта би то Хобит могао да буде. Годинама касније причао би о томе како је још у детињству заволео пределе око Бирмингема где је једно време живео. Заволео је тај Средњи свет, упознао људе енглеског села. Са њима је растао а касније ишао и у рат. ''То је било налик изгубљеном рају.

'If music be the food of love, play on' – W. Shakespeare

Две, вероватно најважније романсе које су обележиле модерну књижевност, започете су на данашњи дан, 16.06.

1904. Џејмс Џојс упознао је Нору, своју будућу супругу са којом ће провести наредних 36 година. Она је била двадесетогодишњакиња а он је био две године старији од ње. Упркос бројним препрекама њихова веза је опстала.

Овај датум овековечила је још једна прича. Наиме, на данашњи дан 1956. године венчали су се двадесеттрогодишња Силвија Плат и две године старији Тед Хјуз. Упознали су се четири месеца раније а од самог почетка њихова веза тежила је неславном завршетку.

`Дао сам јој (Грчкој), моје време, средства и здравље – сада јој дајем живот! – шта још могу да урадим?` Ово су последње речи великог бунтовника који је живот оставио Грчкој, земљи која је јецала за ослобођењем од Отоманског царства, којој је Бајрон пружио подршку.

Био је понедељак, 12. април 1824. Ускрс. Време је било олујно и нестабилно попут Грчке тих дана која се бори за независност. Те вечери запањујућа олуја погодила је градић Мисолоњи где је Бајрон лежао на свом болесничком кревету. Бес неба један сујеверни мештанин схватио је као знак да је `велики човек умро`.

`Лаура, сликана својим врлинама и слављена у мојим стиховима, стала је пред мене 6. априла 1327. у цркви свете Кларе у Авињону; у истом граду, истог дана и истог часа 1348. нестаће из мог живота док сам ја  у Верони, несвестан свог губитка... њена чистота и крхко тело сахрањени су: њена душа, верујем, вратила се у рај одакле је и дошла. `

Ово није још једна прича о чувеном Петрарки, хуманисти који је раме уз раме са Дантеом и Бокачом творац италијанског књижевног језика. Наредне редове посветићемо Лаури, жени због које је усавршио сонет и написао `Канцонијер`.

Ко је заиста била Лаура и данас је тајна. Верује се да је име Лаура настало игром речи. Наиме, Петрарка је награђен ловоровим (laurel) венцем за животно дело.

Ипак, постоје чврсти докази да је Лаура заиста постојала. Само шест година млађа од Петрарке била је ћерка једног витеза и жена Хуга де Сада, и вероватно предак чувеног Маркиза де Сада. Удала као петнаестогодишњакиња а само две године касније Петрарка ју је упознао на Велики петак у цркви у Авињону.

`Између осталог, схватићеш да ниси прва особа која је уплашена, збуњена и згрожена људским понашањем.  Много, много људи је морално и духовно скрхано као што си и ти. Срећом, неки од њих бележе своје муке. Научићеш из њих ако желиш. Баш као што ће једног дана, ако имаш шта да понудиш, неко научи нешто од тебе. То је диван узајамни пакт. То није учење. То је историја. То је поезија.`

Џ. Д. Селинџер писац који је окренуо леђа својој слави умро је у деведесетпрвој години у свом дому у среду, 27. јануара. Аутор `Ловца у житу` сматран је једним од највећих светских писаца након Другог светског рата а последњих педесет година живео је скромно и далеко од очију јавности.