Родом је из угледне румске свештеничке породице. У родном граду завршава основну школу као и гимназију. Студирао је у Бечу, а стажирао у Новом Саду где се прикључио раду Црвеног крста. По повратку из немачког заробљеништва постављен је начелника цивилног и војног санитета. Основао је центар за дезинсекцију и дезинфекцију, као и кожно-венеричну амбуланту. У току свог рада стекао је звање примаријуса. Бавио се и историјом медицине. Радови су му истраживачки, најчешће о почецима медицине у Војводини. Дела је објављивао у часописима: Медицински преглед, Летопис Матице српске и другим...

 Основну школу и гимназију завршио је у Руми. Студије књижевности је напустио, и почео да ради као новинар у Београду. Новинарске и књижевне радове објављивао је у НИН-у, Јежу, Књижевном листу и другим. Објавио је књиге: Сремски загрљаји, песме (1952), Волите се људи, хумореске (1952), Шерет се лепо смеје, поема (1953), Шеретска путовања, репортаже (1954) Ту је негде срећа, комедија (1957), Шешир доле на путовању, путописи (1959), Филип на коњу, роман (1960), Нећу да се шишам, приче (1964), Биће боље (1972), Приче из белог света (1980), Зец у Фрушкој гори, кратка проза (1983)... Приче и хумореске превођене су му на руски, немачки, чешки, енглески мађарски и друге језике. Уврштен је у антологије М. Витезовића, М. Ерегића, Н. Рудића.

Рођен је у Шапцу. Основну школу и вишу мешовиту гимназију завршио је у Руми. Дипломирао је на Академији за примењене уметности у Београду и завршио постдипломске студије у класи професора М. С. Петрова. Био је асистент, доцент, и редован професор ове академије. Од 1987. до 1997. је био редован професор на Факултету примењених уметности. Графике Бранислава Макеша налазе се у Музеју савремене уметности, Галерији Матице српске, Модерној галерији у Њујорку, Музеју Албертине у Бечу и многим приватним галеријама. Урадио је неколико мозаика од којих је најзначајнији онај на робној кући у Руми.

Основну школу и гимназију завршила је у родном месту а Филозофски факултет у Новом Саду, где је дипломирала на Катедри за јужнословенске језике са темом Губљене партиципа у књижевном језику код Срба у XIX веку. Докторирала је на Филозофском факултету са тезом језик Јована Хаџића. У овој установи ради од 1973. Била је и предавач и лектор на Државном универзитеу Конектикат и на универзитету Јејл. Као професор предавала је на универзитету Ханкук (Јужна Кореја). Важнији радови: Судбина партиципа у књижевном језику код Срба у XIX веку, Језик Јована Хаџића, Историјска лингвистика, Језик Стеријиних правних списа, Проблеми транскрипције корејских речи на српски језик, Семантика и народна таксономија биљног и животињског света.