Приче о чудовишту из Лох Неса датирају још из 565 године нове ере. Легенда је досигла свој врхунац у априлу 1934. када је снимљена ова фотографија која је учинила да приходи од туризма нагло порасту и броје се  у милионима долара сваке године.

Забава је престала 1994. када се појавио новински извештај у коме аутор Christian Spurling  признаје да је лажирао фотографију. Судећи по овом признању, његов отац је радећи као ловац на дивљач добио задатак од једне новинске редакције да пронађе чудовиште. Пошто то никоме још није пошло за руком одлучио је да направи своје чудовиште користећи играчку подморницу. Тако је заиста снимљено чудовиште и доказана она чувена реченица: `Фотографија никада не лаже`. Фотографија не, али људи да.

Када је 14. августа Јапан објавио капитулацију широм САД-а људи су славили. Међу онима који су се нашли на слављеничкој паради тог дана био је и фотограф Alfred Eisenstaedt. Он је забележио и ову фотографију иза које се не скрива прича о војнику, повратнику у домовину који је пронашао своју вереницу, већ прича о маринцу који је љубио сваку жену на коју је наишао без обзира на то колико година има, да ли је удата, верена....  

Можете ценити овај портрет али запитаћете се да ли је заиста променио ток историје. Ајнштајн је сигурно променио свет својим доприносом физици али и ова фотографија променила је начин којим смо посматрали овог научника.

Да би се направила ова огромна камера било је потребно око 5000 америчких долара. Исто толико коштала је и лепа кућа. Да би се померила ова машина било је потребно осамнаест људи, а све то само да би се направила највећа фотографија на свету површине 8х4,5 стопа.