Пишемо...

Жена добро зна да је слаба само када воли


   Љубав, истинско и најнесигурније осећање. Најстарије божанство, душа и творац света. Снажно осећање којим је прожета и најситнија честица на овом свету. Душевно стање без равнотеже, без разабирања. Довољно јако да помути ум и најрационалнијих филозофа, вечитих непријатеља љубави. И баш тако скептични, ипак су се одавали њеним чарима, тонули дубоко у њен понор, покоривши се њеним законима, одрекавши се свог поноса и одбојности према њој.

 

Опширније...

 

Жене

Размишљам... Мислим... Чудим се како једна једина реч може у човеку да пробуди толико асоцијација...

Жена: Пуна мистерије, тајни, топлине а у исто време хладноће, спој слатких и горких емоција у њој гради јединствено биће на које свако другачије реагује, Неки је поштују, неки је газе, неки не могу без ње... У сваком случају, свака жена има нешто у себи што изазива ерупције код људи око ње.

Опширније...

 

Пролазим поред једне старе куће

   Идући трошним путем, путник намерник или уморни сељак који се враћа са оближњих њива по узаврелом сунцу, вероватно не би приметио ову, помало необичну, грађевину сакривену у дну пространог дворишта, обраслу разноврсним дрвећем чији врсни зрели плодови падају на набујалу, дуго некошену траву која им даје неки нови, слађи, укус. 

Опширније...

 

Човек, трска која мисли

 

   Човек, без своје воље бачен у бескрајно дуг лавиринт живота, пун тајни, пун препрека. Несигурно лутајући његовим стрмим стазама, упознаје лепу и ружну страну живота. И понекад га, баш као и младу стабљику трске, занесу опојни ветрови искушења, под којима поклекне ако није довољно разборит и сигуран у себе.

Опширније...

 

Човек је биће створено да самог себе превазиђе


    Човек, биће бачено без своје воље и свог знања у океан постојања. Морати постојати, издржати атмосферски притисак око себе, а опет, изградити и бити вођен сопственим мишљењем. Храбро и уздигнуте главе корачати кроз живот, бескрајно дуг лавиринт, пун тајни, пун препрека. Пун замршених путева који воде у пропаст, а само један води ка остварењу личне среће. И многи су се, изгубљени на овом путу бесконачности времена и простора уболи на отровно трње ове мирисне, али дивље руже, склизнули са једне од опасних, стрмих ивица, поклекнувши искушењима.

Опширније...

 
Још чланака...